Medinë Dauti (osoba koja intervjuiše)

Lumnije Dauti (sagovornik)

Skracenice: MD= Medinë Dauti, LD= Lumnije Dauti

MD:  Kako se sećate perioda pre početka rata?

LD: Šta smo radili, kako smo patili … Srbi su nas bili okupirali dugo vreme…

MD: Ok.

LD: I … (jeste li uključili)?

MD: Jeste, uključila sam.

LD:  Dobro. Tada smo bili okupirani, a i tada je bilo veoma teško. Ali kad je rat počeo, kada je rat izbio, postalo je gore, postalo je veoma loše. Svugda je počelo, bilo je veoma, veoma loše.

MD: Kakvo je bilo iskustvo napuštanja kuće?

LD:  Iskustvo napuštanja kuće je bilo mnogo loše, pucnjava je počela, naselili se po planinama, Policija je ušla i maltretirala ljude, spaljivanja, zaustavljanja, ubijanje po ulicama, gde god da su bili, pa je bilo veoma teško, jako, jako puno.

MD: Napustili ste kuću? Kako se sećate tog perioda kada ste napustili kuću, gde ste otišli?

LD: Kad smo izašli iz kuće ljudi su bili okupljeni oko nas, tamo u kući moga oca, dolazili su iz svih krajeva sela, gde je bilo malo bolje, gde je bilo malo tiše. Otišli ​​smo odatle i oni su tada počeli da ulaze, neko ko je bio sa nama, ponovo smo se naselili, mobilisali smo se da idemo svi zajedno. Zatim traktorima sa … gde smo mogli, onda smo krenuli za Makedoniju, sa te strane … prema putu Dobrosin, tamo u Rahovici, u Rahovici smo ostali 2 noći i onda smo prešli granicu, autobusi su došli da nas uzmu. Bilo je jako loše, naša mobilizacija je bila malo … evo, na toj strani je bilo težije, recimo. Na toj strani prema, prema Drenici na toj strani. Znali smo ih, pa smo otišli ​​u Stankovac, nastala je jeza, plakanja … bilo je izuzetno loše, jako loše, plakanja, … ubijali su ljude. Kada smo napustili kuće ostavili smo sve krave, preko reka … paljenja, vika, bila je mnogo teško. Mnogo.

MD: Čega se sećate iz vremena kada ste bili u Stankovcu, jel tako?

LD:  Da, u Stankovcu. Sećam se da je dok smo se okupili bilo i bolesnih ljudi, pogotovo moja majka nije želela da vidi gomilu ljudi, postala je ekstremnija, već je bila pomalo, a onda je njeno stanje pogoršalo kao rezultat loših događaja koji su se događali. Nije htela da vidi puno ljudi, onda smo uzeli jedan šator i tu smo ostali odvojeno od ostalih. Vodili su ljude, tražili su svoju rodbinu da bi otišli, da bi se prijavili da bi otišli ​​u inostranstvo, nismo znali da li ćemo tu ostati ili se vratiti, niko nije znao šta se dešava i šta će se dogoditi. Niko nije znao. Tamo sam puno razmišljala. Tamo smo imali majku, bilo je teško. Hteli smo da idemo u inostranstvo, posebno ja. Moja snaja je bila iz Kumanova i onda smo otišli ​​u Kumanovo, tamo smo boravili privatno. Tamo sam imala i tetku. Pogrešili smo što smo  otišli tamo, što nismo išli u inostranstvo radi boljeg života, da se ne bi više vratili, hteli smo da se vratimo ali sve je bilo prazno, sve je bilo izgorelo. Nisi imao gde da se vratiš. Stoga je bilo jako teško, jako, puno.

MD: Kako se sećate povratka kući, kako je bilo?

LD:  Eh..vraćajući se kući, kad smo se vratili kući, svi … svuda su dotakli, Srbi su ih odveli, maltretirali ljude, kad su se vratili da pogledaju šta su uradili..moja kuća, kad su uzeli, uzeli su sve, uzeli su što su našli, pili su, jeli, sve. Nismo se usudili da uđemo unutra, rečeno nam je da postoje bombe, ne ulazite, zatim je tamo bila zgrada Ambulante koju su koristili kao Sedište OVK-a, pojavili smo se tamo i pitali ih da li možemo da ulazimo, da bilo šta uklonimo, da uklonimo one stvari jer nemamo gde da idemo. Rekli su nam: “Ne, ne, vi možete unutra”, jer je navodno neko  proverio, mada ne znam da li su proverili, nismo ih videli … ušli smo uklanjajući ih, niste imali šta da uzmete, odakle da se počne, uklanjajuċi stvari, nešto je bilo uzeto, nešto je bilo uklonjeno, sve, sve. Ali, negde komšijama su im bile kuće zapaljene, naša je spašena. Ali, uzeli su sve što su našli.

MD: Ok.

LD: Tako je to bilo.

MD: Kakav efekat mislite da je rat uopšte uticao na nas, ili samo na vas?

LD: Aha… Efekat je bio taj da više nismo mogli da ostanemo ovako, ili da izbije na ovaj način, ili više nismo mogli ostati ovako, jer smo bili pod okupacijom Srba. Učinili su toliko toga svakog dana, uradili su puno toga. Različito maltretiranje koga god su zatekli na ulici, sada je mnogo bolje, ko je izgubio- izgubio je, ko je ostao-ostao, pa bolje jednom i zauvek nego da bi ostali ovako, kroz toga šta će Srbi da nam urade. Šta da se radi…