ANONIMNI AUDIO

Rođen sam na Kosovu 1973 godine u mesto kojem sada živim, tu sam i odrastao, išao u skolu i završio srednju školu, bio u vojsku, aa svoji radni odnos počeo sam 5-og juna 1996 godine. Zapošljen samo bio u Elektro-Privredi Srbije Površinsku Kopu Dobro Selo. Za vreme rata kada je bilo bombardovanje bio sam radno angažovan, išao sam svakog dana na posao kao i svaki drugi ljudi koji imaju radni odnos.   Bilo je dosta teško da se putuje, pošto nije imalo prevozno sredstvo i ratno stanje sve to, ali sam morao da idem i bilo je jako rizično da se ode, pošto mi je posao od kuċe udaljen preko 30 kilometara. (Napomena Prevodioca: tekst u daljem min. 0:01:03 nije jasan)…prilikom odlaska na posao išao sam, imao sam svašta i da vidim, i da čujem, išao sam razno-raznim sredstvima: i kolima, i pešaka, i vozom, i autobusom samo da bi stigao na vreme na posao. Za vreme rata poginuo mi je brat od strica, krajem, pri kraju bombardovanja. Gledao sam, kada sam išao na posao gledao sam ubijene ljude pored puta, gledao sam borbu….Policije i UČK, gde sam bio jako blizu.  Porodica tada nije mi bila ugrožena i nije bilo napada na moju porodicu.

Three:

Za vreme bombardovanja u selu koje živim bilo je multietničko i koji je i dan danas multietničko. Živeli smo kao jedan, znači družili smo se, sedeli kao da nije bilo uopšte rata. Za vreme bombardovanja nije bilo nikakvih ekcesa, a posle bombardovanja kada se bilo zavšilo bombardovanje onda se totalno priča promenila gde su 3 ljudi kindapovani iz sela gde je dolazila UČK u selo maltretirala nas, gde Albanci nistu hteli da razgovaraju sa nama posle rata. Bilo im je strogo….(Kraj)