Bjeshka Guri (osoba koja intervjuiše)

Sanije Nexhipi (sagovornik)

Skracenice: BG=Bjeshka Guri, SN= Sanije Nexhipi

BG: Kako se sećate perioda pre rata? Pre početka rata, pre nego što ste otišli?

SN: Pre rata, nedelju dana pre nego što me NATO počeo sa udarima, došli srbi, rekli su nam da odemo, ne možemo da vas zaštitimo. Imali smo srbe u selu i rekli su nam da bežimo, niste na sigurnom, bežite, svakako treba da bežite iz sela.

U toku nedelje bilo je slučajeva da su došle dve osobe, bile su povređene, a zatim su počele da se oporavljaju, a onda smo početkom nedelje krenuli sa traktorima. Krenuli smo prema planini, Rahović, Reševo, a mi smo otišli ​​u prirodna područja. Tu smo bili skoro dva dana. Imalo je oko 2 do 3 hiljade ljudi. Žitelji iz Lojana i iz Raševe, koji su mogli da nam donesu hranu, doneli su nam svežu hranu, sve sa paprikom i pogačama, sa lepinjama, doneli su nam hranu da jedemo. Uveče su nam doneli najlone, napravili su nam najlonske šatore. Onda su došli, ajde, krećete autobusom, kada se granica otvori. Samo što smo hteli da izađemo, vrate nas, rekli su nam da se vratimo jer nisu Makedonci nisu pustili. Nije nam bilo dozvoljeno da uđemo. Proveli smo 3 dana i 3 noći u neutralnom području. Bilo je žena, bilo je dece, bilo je trudnica, a nakon 3 noći u 12 sati uveče autobusi su došli i po nas. Nafaka je što imamo kompletnu porodicu, nismo se odvojili. Ukrcaju nas sve zajedno u autobus, bilo nas je 11 članova porodice, odveli nas do neke škole u ​​_______. Onda su ušli Makedonci i odveli nas na ispitivanje. Bili smo u potpunosti izgubljeni, tako da moj brat nije znao_____, pitaju brata koliko dece i kada su rođeni, bio je toliko izgubljen da nije znao rođendane za svoje dete. Tamo su nas držali oko 4 sata, do 5 ujutru ________________.______ Došao je mlad momak, strpao nas u auto i odveo nas svojoj kući. Čak i kad sam otišao u tu kuću, kuća je tek bila napravljena, otvorio nam je na vrata, doneli su nam vodu, da operemo noge i ruke. Kada smo ušli zatekli smo jednog od našeg rođaka tamo. Slučajno smo ga pronašli tu_____ ima suprugu, snahu i dvoje unučadi i tu smo ostali 3 dana_____ imali smo hranu, kuću sa____, doneli su nam odeću, uzeli odeću i oprali je. Posle tri dana, idemo, vode nas u hotel, opština Kumanovo. Odveli su nas, došao je vlasnik kuće, došo je Zenelj i odveo nas. Sa svima njima, došla su tri automobila i napunila nas i pozvala u hotel. Tri meseca smo ostali u tom hotelu. Ne znam šta više da dodam. Tamo smo odseli, dobro su se brinuli o nama, kao da smo u našoj kući. ________ samo smo odseli sa članovima porodice, samo smo spremali jela, donosili su nam šta su mogli, donosili su nam jelo, garderobu, neku socijalnu pomoć, dušeke, odeću, ono što su mogl,  tamo možete ići u školu, a onda možemo otići do iste, mnogo dobro smo prolazili. _________

BG: Kakvo je vaše iskustvo sa odlaskom od kuće?

SN: Mnogo me bolelo da izađemo i da ostavimo tri ____, ostavili smo skoro 40 kokoši, u potpunsoti, bez hrane .. bilo je jako loše. Srbi su nas ispratili, ispratili su nas ispred paravojnih formacija, nismo znali  gde nas vode. Nismo znali kuda da idemo tokom  noći, da li idemo u planinu, uzeli smo hranu, uzeli sa sobom dušek, 200 kg brašna, jelo, pasul, sve šerpe, sudove, uzeli smo sa sobom … ako idemo u planinu, ostajemo 3 do 4 dana i vraćamo se.  Samo kad su nas poveli u Preševo, u neutralnoj zoni paravojne formacije su nam izašle i uzele ono što je narod imao od novčanika, tražile lične karte, novčanike, mom bratu tražili su ličnu kartu i sve pare koje je imao sa sobom, uzeli su nam traktore, s hranom svi smo ostali u neutralnom području.

BG: Da li se sećate kada ste se vratili kući?

SN: Da. Kada smo se vratili, otprilike posle 3 meseca. Srbi su ulazili, prevrtali, nisu imali šta da uzmu. ___________. Kuća je bila pusta, bilo je fragmenata, imali smo automobil pozadi, oni su uzeli auto, pa je kasnije pronađen, _______ pusto. Za mene nije bilo mesta. Vrata, nisu bila na mestu sa ______ sa strane, ______ još su prevrtali.

BG: Kakav je uticaj rat imao na odgovornost ljudi ili na vas lično?

SN: Ne znam šta da kažem na ovo pitanje.

BG: Kako o tome razmišljate. Da li je bilo teško, da li ste lakše prošli? Da li mislite da ste i dalje pod uticajem iz tog perioda?

SN: Posledica za mene u ovom trenutku, kada se setim slučaja kada smo bili u neutralnoj zoni, toliko su bitna za mene. Te noći sa mrakom, snegom, u planini…2-3 hiljade ljudi je bilo, granični psi spavaju, već sam dobila traumu, u vrlo sam lošem stanju. Bilo nas je 11 članova porodice, spavali smo pod najlonom, kad bi čula pse kako dolaze, mislila sam da će nas povrediti …. pa sam dobila puno traume, misli da su te paravojne snage na putu, tu sam … mada sam se spasila, nisam stekla neku traumu, jer nisam videla nešto teško. Videla sam jedini slučaja kada je došao mladić, imao je 18 godina krvi, rekli su da je došao … bio je rata. To je ono što sam videla, mnogo sam se loše osećala.. Bilo mi ga je žao što, ali hvala Bogu, ozdravio je. Danas živi u Americi.

BG:: Hvala vam puno