LV:  Zdravo, ja sam jedna devojka sa 24 godina, dolazim iz Romske zajednice. Ispričaću moju kratku priču. Pričam vam kratku priču o svom životu 1999 godine, tokom tih godina bio je rat.  I kao u bilo kojoj drugoj zemlji, rat se dogodio i na Kosovu.

Takođe, mi kao zajednica imali smo veoma teško vreme da ostanemo na Kosovu, jer smo bili mnogo nesigurni i imali smo nedostatak svih uslova kao i svaka zajednica. Dakle, moja porodica i ja smo otišli ​​u Makedoniju, da bismo išli ​​u neko mesto da ostanemo tamo, jer je mnogo teško prilagoditi se.

Stoga je moj otac radio sve vrste poslova, svakakvih poslova kako bi zaradio za hleb. Dok je moja mama bila kod kuće i odgajala nas, svoja dvoje deteta.

Dakle, ovo je jedan deo moje priče, a kada sam stigla u Makedoniju bilo je mnogo teško da se ide do bilo koje kuće, tamo nismo imali gde da idemo.

Moja mama je poznavala neke ljude, to, i otišli ​​smo tamo kod rođaka od moje mame koje smo poznavali, jer kada smo stigli u Makedoniju nismo imali gde da idemo.

Ostali smo nekoliko meseci, čitavih mesec dana dok nismo pronašli kuću gde bismo ostali zajedno sa porodicom, dok smo bili tamo bilo je prilično teško, a kada smo našli kuću tada smo se osećali ispunjeniji.

Prošlo je nekoliko meseca i moj otac se zaposlio, počeo da radi, radio je različite poslove kako bi zaradio za hleb, dok je mama ostala kod kuće da brine o meni i bratu.

Kad god idem u Makedoniju, mislim kako sam tamo provela jako teško detinjstvo, ne kao druga deca, jer kad idete u drugu zemlju u kojoj niste rođeni uvek ste stranac.

Da, imam mnogo lepih uspomena u toj zemlji kroz kojih sam prošla, ali i teškoće koje sam doživela.

Stoga, život je izazov, čovek će uvek biti izazvan.

I to je život, ali morate da se suočite s tim.