Anoniman
Sagovornik: Dobar dan.
Osoba koja intervjuiše: Mogu li da vas pitam nekoliko pitanja?
Sagovornik: Možeš.
Osoba koja intervjuiše: Čega se sećate u periodu pre rata na Kosovu?! Opišite mi taj period. Kako su ljudi tada živeli?
Sagovornik: Sad ću da opišem. Pre rata je bilo slobode. Gde si hteo išao si, bilo u njivu, bilo u… broj jedan.
Osoba koja intervjuiše: Jesu li se već tada osećale neke tenzije, neki pritisak?
Sagovornik: Nema pritiska ali kao što je bilo ne može biti nikada.
Osoba koja intervjuiše: Da li možete da mi opišete stanje u periodu od 98. do 99. godine, to jest, stanje za vreme rata?!
Sagovornik: A, pa to je prošlo.
Osoba koja intervjuiše: Pa kako je bilo? Samo neki događaj koji pamtite vi.
Sagovornik: Dok je bilo naše vreme, sloboda bila. Gde si hteo da ideš nisi strahovao a sad nije to.
Osoba koja intervjuiše: A za vreme rata kako je bilo?
Sagovornik: Pa za vreme rata, dobro sam prošao ovde za vreme rata. Rat je bio.
Osoba koja intervjuiše: Jeste li ikad osećali pritisak da napustite svoj dom, da napustite Kosovo?
Sagovornik: Pa čuvao je bog, nije. Ovde smo prošli dobro, tu nema reči. A moglo je, moglo je da bude.
Osoba koja intervjuiše: Sada kada je rat malo dalje iza nas i kada smo nastavili da živimo u takvoj situaciji, kako sada živite i plašite li se na neke novonastale situacije?
Sagovornik: Ne, ne nemam problema sada super.
Osoba koja intervjuiše: Može li se rat prevazići i ostaviti u prošlosti a nastaviti normalnim životom na Kosovu?
Sagovornik: Ha?
Osoba koja intervjuiše: Može li se nastaviti da se živi normalno na Kosovu?
Sagovornik: Pa može, kad budeš slobodan.
Osoba koja intervjuiše: Želite li još nešto da dodate?
Sagovornik: Nema ništa. To je.
Osoba koja intervjuiše: Hvala!