Osoba koja intervjuiše: Dobar dan.

Sagovornik: Dobar dan.

Osoba koja intervjuiše: Zamolio bih vas da se predstavite ako vam nije problem ili želite da intervju bude anoniman.

Sagovornik: Anoniman.

Osoba koja intervjuiše: Ja ću vam sada postaviti nekoliko pitanja a vi ako možete da mi date odgovor na njih?!

Sagovornik: Dobro.

Osoba koja intervjuiše: Čega se sećate u periodu pre rata na Kosovu? Opišite mi taj period. Kako su ljudi tada živeli?

Sagovornik: Mnogo bolje nego danas.

Osoba koja intervjuiše: Jesu li se već tada osećale neke tenzije, neki pritisak?

Sagovornik: Pa, bilo je čarke, bilo je… Osećalo se samo što nije išlo da dođe do… do ovoga što je bilo.

Osoba koja intervjuiše: Da li možete da mi opišete stanje u periodu od 98-me do 99-te, to jest, stanje za vreme rata?!

Sagovornik: Pa, bilo je strašno, bombardovanje, kuknjava, narod muka, i tako svi smo bili u getu i to je to.

Osoba koja intervjuiše: Da li ste osećali neki pritisak u tom periodu?

Sagovornik: Pa svako oseća za vreme rata pritisak nego u normalnom životu.

Osoba koja intervjuiše: Jeste li ikad osećali pritisak da napustite svoj dom, da napustite Kosovo?

Sagovornik: Nisam razmišljao o tome.

Osoba koja intervjuiše: Sada kada je rat malo dalje iza nas, i kada smo nastavili da živimo u kakvoj takvoj situaciji, kako sada živite, i plašite li se neke novonastale situacije?

Sagovornik: Ma ne plašim se, nema čega da se plašim, to je ono što nije i dalje stabilno.

Osoba koja intervjuiše: Može li se rat prevazići i ostaviti u prošlosti a nastaviti normalnim životom na Kosovu?

Sagovornik: To bi bilo najpametnije i najnormalnije, ali veoma je teško do toga da se dođe.

Osoba koja intervjuiše: Ako želite još nešto da dodate samo izvolite.

Sagovornik: Hvala, živ bio.

Osoba koja intervjuiše: Hvala!