Petar Ivić (osoba koja intervjuiše)

Goran Mirković (sagovornik)

Skracenice: PI= Petar Ivić, GM= Goran Mirković

PI: Možete li da se predstavite. Vaše ime?

GM: Ja sam Goran Mirković.

PI: Goran Mirković. Koliko godina imate?!

GM: Ja imam 21 godinu. ovaj 41 godine izvinite.

PI: Kažite mi gde ste živeli pre rata?

GM: Pa živeo sam ja u Lipljane.

PI: Da li se sećate perioda pre rata. Kakva sećanja imate?

G.M:Pa da ti kažem, i dobre i loše imamo.

PI: Slobodno pričajte.

GM: Pa ne ja nemam šta da ovaj, šta da krijem i imao sam tamo kuću moju, mislim nije baš moja dala mi je država. Posle toga kada se povukla naša vojska…

PI: To je bio koji period?

GM: Kada su se povukli, mislim naša vojska, ušli su Albanci i ja sam morao da napustim kuću.

PI: Vas su naterali prisilno da napustite kuću jel da?

GM: Pa da ti kažem, ja sam imao brata policajca, radio je u vojnu, i njemu nisu mogli ništa pa su oni došli. Pitali su mog pokojnog oca gde ti je onaj najstariji sin. On kaže nemam ja drugog sina, sam njega imam. Za mene je rekao. I on kaže, da znate vi ćete biti ubijeni. I moj otac pokojni i majka kažu hajde sine idemo u stričevu kuću u Dobrotinu, tamo sam živeo 14 godine.

PI: Gde, u Dobrotinu?

GM: Da.

PI: Znači posle rata je to bilo?

GM: Da, posle rata je to bilo.

PI: Da li ste pokušali da se vratite tamo gde ste pre živeli?

GM: Pravo da ti kažem ja sam bio mnogo puta, i u Prištini sam bio, mislim, da Albance isteram, da u tu kuću uđem, ali to je državno i kaže ne može.

PI:  Jasno.