Bjeshka Guri (osoba koja intervjuiše)

Behxhet Kadiri (sagovornik)

Skracenice: BG=Bjeshka Guri, BK= Behxhet Kadiri

 

BK:Ja sam Behxhet Kadiri.

Kada je policija došla na ovom brdu ovde gde su se sklonili, mi smo pobegli kod tetke ovde u selu Belačak, porodica Kadiri je pobegla kod ove tetke ovde.

Posle dva ili tri dana od tetke, porodica Kadiri se odvojila, jedan deo je otišao u selu Potočane kod moje sestre, dok smo ja sa mojom decom i suprugom otišli kod druge sestre u selu Zrze.

Od sestre, ne znam koliko dugo smo ostali jer smo se sklonili kod sestre, došla je policija oko 11 sati i oterali su kompletno selo tog dana i naredili su nam da idemo u Albaniju. Svi smo išli redom, neki automobilima neki traktorima do sela Dušanovo, u selu Dušanovo smo ostali jednu noć i vratili su nas ponovo u selu Zrze, zatim nakon 2 ili eventualno 3 nedelje su nas po drugi put oterali i pobegli smo u Albaniju.

BG:Kakva je bila atmosfera, kada ste menjali mesta iz sela u sela?

BK:Ja sam se lično osećao veoma loše kada sam napustio svoju kuću, ne samo ja već varujem da su se svi osećali veoma loše kada su napuštali svoje kuće. Ali, pobegli smo u Albaniju.

Ja sa svojom decom, ja sam ima traktor i jednu vrlo malu prikolicu, dok je moj stric sa njegovim sinom nastavio kamionom. Jer sam ja povukao kamion od tetke i odvezao sam ga kod moje sestre u selu Zrze. Oni kamionom, ja sam sa svojom decom traktorom i otišli smo u Albaniju.
BG:Kakav je bio put do Albanije?

BK:Na putu ka Albaniji je bilo ljudi koji su išli pešice, ali je sa obe strane puta bila policija, od Prizrena do granice je na ove strane puta bila policija.

Kada sam prešao granicu, uzeli su mi svu dokumentaciju, moju ličnu dokumentaciju, dokumentaciju moje supruge, lične karte su spalili.

Prešli smo granicu zatim smo traktorom nastavili do Kukesa, otprilike dva (2) sata smo traktorom išli do Kukesa, od granice.

U Kukesu je bio sada već pokojni stric koji nas je čekao i sklonili smo se u jedno velikoj planini, ne znam kako se ta planina u Kukesu zvala, ali smo se na kraju te planine sklonili sve izbeglice.

BG:Kako ste prošli tamo (u Kukesu), kakva je bila atmosfera?

BK:Šta da kažem?!… Prošli smo neko sa hlebom a neko bez hleba, hladno, počelo je da pada kiša, stavio sam najlon preko prikolice, a u prikolici smo spavali te noći.

Zatim smo nakon dva dana otišli od Kukesa u Suku, tamo smo ostali ja sa svojom decom i moja dva strica.

BG:Da li ste imali informacije o ostalim članovima porodice sa kojima ste se odvojili, gde se oni nalaze, kako ste komunicirali?

BK:Kao informacije, ja sam znao da sam ostavio oca, brata i mlađeg strica kod sestre u selu Potočane i tokom perioda dok sam boravio u Albaniji nisam imao nijednu informaciju o preostalom delu porodice koja je boravila u selu Potočane.

U Suktu smo ostali oko 2 meseca u kući osobe po imenu Mizair Lila, u njegovoj kući je živeo on sa suprugom, dok je našoj porodici ostavio kuću njegovog sina, koja je bila nenaseljena, za koju smo svakog meseca plaćali po 500 maraka.

BG:Kakva je bila vaša rutina tokom vašeg boravka u Albaniji?

BK:U Albaniji sam bio sa 2. dece i suprugom (4 člana), stric je bio sa suprugom, sa snajom (suprugom njegovog sina), sa sinom i dve ćerke i stric koji je sada pokojan sa njegovom decom i suprugom.

BG:Šta ste radili tokom dana?

BK:Tokom dana smo bili svi u toj kući, samo je stric koji je sada pokojan išao po hranu kako bi je doneo kući. Najveće kretanje je bilo do grada Sukt i do stana.

BG:Kako ste prošli sa pomoćima?

BK:Nije bilo loše, donosili su nam pomoć, odeću, odeću za spavanje, hrana je bila dobra, možda moje bilo najbolje ali ni loše nije bilo.

BG:Kako ste saznali da je Kosovo oslobođeno?

BK:Jedan prijatelj iz velike Kruše, brat Ismeta- Liman, Liman je boravio kod Pošte, ja sam se sreo sa njim i pitao sam ga:
Čika Liman šta radiš, odgovorio mi je da slušam tranzistor u ruci (Radio) i rekao je „najviše još nedelju dana i vraćamo se kući, idemo na Kosovo“.

Rekao sam daj Bože čika Liman, ali odakle ti ova informacija?

Rekao je „čuo sam na Radio da se krajem nedelje vraćamo kući“.

I desilo se kao što je reka, krajem nedelje smo se vratili kući.

BG:Kakav je bio period vraćanja?

BK:Kažem vam, kada smo krenuli da se vratimo kući, jer sam zaboravio da vam kažem da sam traktor ostavio u Kukesu na putu (na sred puta), rekao mi je Nuhi Elezi“ ostavi traktor ovde, kada se vratiš uzećeš ga“.

Rekao sam mu kako to na sred puta?, on je rekao „ostavi ga ovde ne sekiraj se“.

Ostavio sam traktor i otišli smo kamionom cela porodica za Sukt.

Mogu reći sa punim uverenjem da boljeg osećaja od onog kada smo krenuli da se vraćamo kući nikada nisam osetio, čak ni sada kada smo u slobodi ne osećam se bolje.

Ja sam se uvek trudio da se vratim na Kosovu, nikad nisam razmišljao o tome da živim u Albaniji, uvek sam razmišljao kako da se vratim pešice planinama za Kosovo.

Uvek sam živeo sa logikom kako da se vratim na Kosovu.

Jer sam video, predvideo sam da ne mogu da živim u Albaniji.

Jedan starac koji se starao o jednoj kravi rekao mi je „dođi ti sa Kosova da živimo ovde“, jer smo se združili sa njima jer je prošlo gotovo mesec dana kako smo boravili u tom stanu, počeo je da stari da plače, i počeo je da priča „Ja sam Čam, kada su nas proterali iz Čamerije kao vas sada, rekli su nam vratićemo se sutra – vratićemo se sutra, bojim se da će se i vama sa Kosova desiti ista stvar, da ćete ostati ovde zauvek“.

Nakon ovog događaja sam bio u velikoj panici, ispričao sam porodici šta mi je rekao stari.

Ja sam u glavi bio uvek fiksiran da se vratim na Kosovo, nužno sam rekao da ćemo se vratiti na Kosovo čak i ako treba da idemo pešice planinom.

I na povratku za Kosovo, ovaj Nuhi Elezi je traktor odvezao kod jednog njegovog sina i rekao mi je idi uzmi ga. Napunio sam traktor naftom i otišao sam kod Nuhi-a.

Rekao mi je „srećan put za Kosovo i ukoliko te neko usput zaustavi za traktor ti mu slobodno daj njega i dođi kod mene, nemoj se time baviti“.

Niko me nije zaustavio usput, izuzev toga da mi se pokvario menjač brzina traktora na jednoj uzbrdici u planini. Tu mi se slomio menjač, primetio sam da se slomio ali obzirom da sam imao iskustva jer smo uvek radili sa mašinama, ubacio sam da u Rikverc (brzina za kretanje nazad), išao sam malo pa sam stao, ponovo malo pa sam stao, ovom metodom sam nastavio dok nisam stigao u selo Zrze, sa slomljenim lagerima traktora, zatim kada smo došli na Kosovo videli smo da je menjač uništen, rastrgan na komade.

BG:Kakve su bile kuće kada ste se vratili, kakvo je bilo selo?

BK:Kada smo se vratili kući, sve ove 4 kuće su bile spaljene, svaki predmet je bio spaljen. Tehnika je bila spaljena. Sve životinje su bile spaljene, stale su bile spaljene.

Nakon što smo se vratili, cela porodica se smestila u trećoj kući, vrata sa ćebetom, prozor sa ćebetom, tamo smo boravili cela porodica u nekoliko loših sunđer, dok nije počela da nam stigne pomoć nešto kasnije.

BG:Da li imate nešto da dodate?

BK:Ovo što sam vam ispričao je to što znam, možda ima nešto više što znam ali je ovo bila priča kako smo pobegli kao izbeglice i kako smo se vratili.

BG:Hvala