Rada
Osoba koja intervjuiše: Da li možete da nam se predstavite?
Sagovornik: Zovem se Rada.
Osoba koja intervjuiše: Koliko godina imate?
Sagovornik: Imam 55 godina.
Osoba koja intervjuiše: Odakle ste?
Sagovornik: Iz Sela Junake.
Osoba koja intervjuiše: Gde ste živeli pre rata?
Sagovornik: Živeli smo u Zubin Potok pa posle toga, rat je, počelo bombardovanje pa smo morali da bežimo za selo, otišli smo u selo sa decom u Šipolu. Gore smo bili mesec dana.
Osoba koja intervjuiše: Zbog čega ste otišli u selo?
Sagovornik: Pa zbog bombardovanja smo morali da idemo, deca plaču.
Osoba koja intervjuiše: Da li se sećaš možda vremena pre rata kako se živelo?
Sagovornik: Pa živelo se bolje bogami pre. Bilo je slobodnije, bilo… bolje malo, bila je i kriza ali bilo je bar mira.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: Mirno smo živeli a kriza je… kriza nije strašna bila nikako toliko koliko je bilo strašno bombardovanje.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: I tako posle, tamo ovamo deca sitna, čovek radi na posao bombarduje se, bije se na svaku stranu, tuče se, nervoza. Da li može gore da postoji što nije moglo da postoji ništa gore od toga. Deca mala.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: Ne znaš šta da radiš, bežiš, poneseš, ne znaš šta si ponela garderobe deci, ne možeš da se setiš ništa, mozak ti zamućen, ne znam kako da ti objasnim. Bilo je… bilo užas, užas živ, katastrofa.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: I tako da, ovaj, što kažu ne znam kako da opišem.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: Bilo je… bilo je jadno, jadno je bilo. Bilo je i gladi, bilo je i bolesnih koji su bili po ratištu i ne nahranjeni. Nije znao gde je ko bio glavom, bilo je katastrofa. Grđe nije moglo da postoji to što kažu.
Osoba koja intervjuiše: Kad se danas setite ovaj, rata, Kakav osećaj imate?
Sagovornik: Takav osećaj imam da bog se ne povrati nikad više onako.
Osoba koja intervjuiše: Mhm…
Sagovornik: Onako, nikad znate nikad. Bolje da umrem nego da se povrati.
