{"id":2169,"date":"2023-01-30T22:27:15","date_gmt":"2023-01-30T22:27:15","guid":{"rendered":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/?p=2169"},"modified":"2023-02-24T07:41:45","modified_gmt":"2023-02-24T07:41:45","slug":"anonim-3-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/anonim-3-2\/?lang=sr","title":{"rendered":"Anonim"},"content":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n<!--[if lt IE 9]><script>document.createElement('audio');<\/script><![endif]-->\n<audio class=\"wp-audio-shortcode\" id=\"audio-2169-1\" preload=\"none\" style=\"width: 100%;\" controls=\"controls\"><source type=\"audio\/mpeg\" src=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-3.mp3?_=1\" \/><a href=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-3.mp3\">https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-3.mp3<\/a><\/audio>\n<p>[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav jo\u0161 jednom. Po\u010dnimo od kad se pogor\u0161ala situacija. Kako ste odlu\u010dili svi da napustite mesto? Sve ono \u0161to pamtite.<br \/>\nAnonimna: 3: U stvari, ne se\u0107am se mnogo dobro tog dela. Ja sam \u017eivela u Pri\u0161tini i Pri\u0161tina je bila malo bezbednija zona u smislu ostalih delova gde su nas proterali jo\u0161 ranije. Ono \u010dega se se\u0107am je pre nego \u0161to smo iza\u0161li iz ku\u0107e, imali smo porodicu koja je bila iz Drenice. Mi smo \u017eiveli ku\u0107i koja je bila velika i imali smo prostora da sklonimo neke druge ljude ako je bilo potrebe. Nije da sam ta\u010dno razumela \u0161ta se de\u0161ava, imala sam 7. godina u to vreme, samo znam da je bilo&#8230; ja imam dva mla\u0111a brata i kada je do\u0161la ta porodica, imala sam drugaricu jer je bila moja vr\u0161njakinja i mi smo se mnogo igrali zajedno&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Sa tom devoj\u010dicom iz Drenice?<br \/>\nAnonimna: 3: Sa tom devoj\u010dicom iz Drenice. Dakle, samo se toga se\u0107am, i ono \u010dega se se\u0107am onako, \u0161to je bilo interesantno, dakle on \u010dega se se\u0107am je da \u010desto nije imalo struje, i ja nisam razumela \u0161ta se de\u0161avalo, samo da je bio mrak i na ve\u010der smo sedeli&#8230; ne znam za\u0161to smo sedeli na zemlji. Dakle, samo se toga se\u0107am. I mi smo uvek tra\u017eili da nastavimo na\u0161u normalnu rutinu kada smo i\u0161li u sobu da spavamo, da obu\u010demo pid\u017eame. I se\u0107am se da \u010dim smo ustajale ujutro, mi smo ustajali obu\u010deni. I znam da je moja drugarica iz Drenice, ona je tako\u0111e spavala u ode\u0107i, i nisam mogla da shvatam za\u0161to ona spava sa stvarima, jer ja sam jo\u0161 uvek imala tu normalnost da, zna\u010di&#8230; da nije stanje ili jednostavno nisu nam mnogo pri\u010dali, i nismo mogli da shvatimo da se ne\u0161to de\u0161ava realno. Posle, nije da se se\u0107am mnogo kako smo odlu\u010dili, samo znam da su majka i tetka odlu\u010dile da nas uzmu nas decu i da krenemo da odemo za Makedoniju. Jo\u0161 uvek dakle ne mogu da shvatim kakva je situacija bila, ali znam da je bilo bombardovanja, ne znam. Bile su te kolone i mi smo bile dve \u017eene&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Da li si videla vojnike usput?<br \/>\nAnonimna: 3: Se\u0107am se kad smo stali u jednom trenutku, jer je brat bio vrlo bolestan. Po\u010dela mu je temperatura, dakle bio je veoma&#8230; mama je bila trudna. Tada sam imala samo starijeg brata, mla\u0111i brat se rodio tokom rata. Majka je bila u devetom mesecu i to je bio jedan od razloga za\u0161to smo \u017eeleli da odemo na neko bezbednije mesto, da ako bude bilo potrebe da porodi, ili za lekara ili ne\u0161to. Tako da, ne se\u0107am se mnogo toga. Se\u0107am se samo ljudi po putu. Mnogo ljudi je bilo, imalo je onih koji su i\u0161li pe\u0161ice, bilo je i kolone sa vozilima. Mi smo uglavnom bili unutra i u tom slu\u010daju, sad mama pri\u010da kako smo u jednom trenutku ostali bez hrane. Ja se ne se\u0107am kako je to bilo, to sam blokirala iz pam\u0107enja jer je kao iskustvo bilo negativno, ili ko zna \u0161ta ve\u0107. Samo se se\u0107am kada smo stigli u Skoplje. Moj stric je bio u Skoplju, do\u010dekao nas je. Odveo nas je u stan i onda smo odatle, jer po\u0161to je majka bila trudna, mislili smo da odemo negde van zemlje. Ne znam, niti pretpostavljam da je to bio razlog za\u0161to su odlu\u010dili zna\u010di. Mi smo oti\u0161li u ne\u010diju ku\u0107u privremeno, onda smo odatle oti\u0161li u kamp i iz kampa u \u0160vedsku. Oni su to izabrali. Bile su opcije, kako da ka\u017eem, da odu u Australiju ili ne znam gde je bilo, negde veoma daleko, i ta ideja izmene vremenske zone i sve to, za roditelje je bilo neprihvatljivo. A tu je bila i kao opcija \u0160vedska, i tako smo oti\u0161li u \u0160vedsku. Mi smo imali i porodicu u \u0160vedskoj. I videli smo to mesto malo vi\u0161e sigurnijim, ne znam. Tako da, zna\u010di, ne se\u0107am se toga. To je bio prvi put kada sam se ja popela u avion. Uop\u0161te se ne se\u0107am, ni\u010dega se ne se\u0107am, samo se se\u0107am&#8230; Onda su prve scene bile dok smo i\u0161li tamo, dobro to je po\u010delo malo kasnije ali&#8230; Bili su kao zajednica izlazili kod tih stanova. Ne znam, zna\u010di veoma je interesantno kad stanem i razmislim, tu ima nedelja i meseci kako ja uop\u0161te nemam se\u0107anja, uop\u0161te se ne se\u0107am kada smo se popeli u avion, ni trenutka kada smo oti\u0161li na aerodrom, ili ne znam ni kako smo oti\u0161li u \u0160vedsku. Zna\u010di, nemam uop\u0161te se\u0107anja o tome. Onda je veoma interesantno kada smo oti\u0161li tamo. Kompletno druk\u010dija infrastruktura svih stvari, \u0161kole, ono, ovo&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Ti si po\u010dela u \u0160vedskoj da ide\u0161 u \u0161kolu. Kako je bila \u0161kola i \u010dega se se\u0107a\u0161 od \u0161kole?<br \/>\nAnonimna: 3: Na po\u010detku je bilo mnogo, mnogo te\u0161ko jer nismo znali ni re\u010d. Me\u0111utim, deca u\u010de brzo i znam da su nas na po\u010detku pu\u0161tali samo da crtamo i takve stvari. Manje vi\u0161e \u0161ta smo \u017eeleli, jer normalno, uvek postoje i brige nastavnika i svih tu, da li znaju da nam pristupe ili ne, da li smo deca sa traumama i kakve traume imamo, i koje su nam realne potrebe. Jer je \u010desto imalo i prevodioca i sli\u010dno, ali je bilo nemogu\u0107e da imamo prevodioca tokom svih \u010dasova. Me\u0111utim, na po\u010detku je bilo malo te\u017ee, malo sa rukama, sa&#8230; crtali smo vi\u0161e. I\u0161li smo u sport i tako to, onda smo postepeno po\u010deli da u\u010dimo po koju re\u010d. I dosta smo nau\u010dili, zna\u010di do\u0161li smo do toga da smo mogli da smo mogli da razvijemo nastavu i bilo je veoma interesantno koliko brzo smo uspeli da se uklju\u010dimo. Mo\u017eda imaju\u0107i u vidu da smo bili deca i veoma lako smo u\u010dili stvari.<br \/>\nIntervjuerka: Rekla si prvu re\u010d koju si nau\u010dila&#8230; Ispri\u010daj mi tu pri\u010du? Koja je bila prva re\u010d?<br \/>\nAnonimna: 3: Pa kada smo i\u0161li u \u0161kolu, tu je bila menza za hranu i imao si hranu i sve. I majka mi je ne\u0161to rekla da kada ode\u0161 da uzme\u0161 hranu, uvek im reci [govori na \u0161vedskom], i ja sam joj samo rekla u redu. Mislila sam, ona mi zna volju i dijetu, jer ja sam osoba koja mnogo bira \u0161ta jede i pravila sam kerefeke i brinula sam. \u201eI don\u2019t know\u201c, i \u201eOkay, no gris, no gris\u201c, i ja idem i ka\u017eem \u201eno gris\u201c. I jednog dana ka\u017eem majci, ho\u0107u da znam \u0161ta je to \u201egris\u201c. Ona meni, pa to je svinjsko meso. A ja je pitam \u201ea za\u0161to mi ne jedemo svinjsko meso\u201c, a ona meni, pa u redu je. Dakle, prva re\u010d koju sam nau\u010dila je bila jer je moja majka odlu\u010dila da na ne jedem svinjsko meso, i da ka\u017eem tu \u201eno gris\u201c.<br \/>\nIntervjuerka: I ti nisi jela svinjsko&#8230;<br \/>\nAnonimna: 3: Ne.<br \/>\nIntervjuerka: Da li mo\u017ee\u0161 da nam objasni\u0161 neke ekstra aktivnosti koje ste odr\u017eali u \u0161koli dok si se jo\u0161 prilago\u0111avala u \u0161vedskom sistemu?<br \/>\nAnonimna: 3: Pa bilo je dakle to vreme, prvi Bo\u017ei\u0107, i u okviru aktivnosti&#8230; dakle imalo je mnogih aktivnosti. Ali, uzimaju\u0107i u obzir da sam dolazila iz mesta gde na\u0161a \u0161kola nije imalo mnogo, u stvari nije imalo ni\u0161ta da ti ponudi u aspektu tog dela da ti razvije\u0161 svoje talente ili ne\u0161to. A mi smo imali neku vrstu pozori\u0161ta i bilo je mnogo interesantno da pravi\u0161 predstave unutar \u0161kole, i mogla si da vidi\u0161 te audicije i tako to. I ja sam normalno oti\u0161la na jednu od tih audicija i nije da sam ja to dobro shvatila za\u0161to je, ali mi se mnogo dopadala Sveta Marija, \u0161ta ja znam kako je to bilo. I ja sam oti\u0161la da odr\u017eim audiciju za Svetu Mariju, i bila sam na ve\u017ebama i sve to. A oni, uzimaju\u0107i obzir da dete ka\u017ee \u201eno gris\u201c a ovamo ho\u0107e da bude Sveta Marija, tada su odlu\u010dili da dobiju saglasnost mojih roditelja, uzimaju\u0107i u obzir da je to predstava sa verskim motivima. I ja sam bila identifikovana kao muslimanka tu. I pozvali su moju majku, ona je sad&#8230; ja sam u \u0161koli jo\u0161 \u010dekala jer oni nisu znali kako da reaguju, i rekli su mojoj majci da onda ho\u0107e da do\u0111e da&#8230; dakle, va\u0161a \u0107erka \u017eeli da u\u010destvuje na ovoj predstavi, bla-bla. U redu, ali rekli su joj da treba da ima\u0161 na umu da je to uloga Svete Marije. Ona je rekla u redu. Jel zna\u0161 za\u0161to, jer oni su joj rekli da va\u0161a \u0107erka \u017eeli&#8230; a ona, aha ona \u017eeli, u redu. I kada sam oti\u0161la kod ku\u0107e, pitala me je jel \u017eeli\u0161 da bude\u0161 Sveta Marija, ja sam rekla da. I normalno, ne znam da li sam stvarno bila najbolja \u0161to su me izabrali za tu ulogu ili je to bila motivacija koju su mi dali, i ja sam odr\u017eala tu predstavu u ulozi Svete Marije.<br \/>\nIntervjuerka: Da li se se\u0107a\u0161 kad ste se vratili, ili kako je doneta odluka da se vratite?<br \/>\nAnonimna: 3: Pa, u stvari mi smo tamo oti\u0161li privremeno, ali nikada nismo bili od onih ljudi koji smo se nadali da na\u0111emo bolji \u017eivot tamo, u ovom slu\u010daju u \u0160vedskoj. Moji roditelji su uvek verovali da trebamo da se vratimo i doprinesemo za na\u0161u zemlju i&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: &#8230; to je bio razlog za\u0161to ste se vratili&#8230;<br \/>\nAnonimna: 3: Mi smo imali mogu\u0107nost da ostanemo i kada smo se vratili, kada su mislili da je dovoljno sigurno da se mi vratimo, da smo imali sre\u0111enu ku\u0107u, ne znam u kakvom stanju je bila. Vratili su se ostali \u010dlanovi porodici koji su je mo\u017eda popravili, o\u010distili ako je bilo potrebno. Mi smo do\u0161li&#8230; nakon izvesnog vremena, jer smo \u017eiveli u \u0160vedskoj. Tako da kada su oni odlu\u010dili da je vreme da se vratimo, mi smo se vratili. Skoro sam saznala da smo mi u stvari imali mogu\u0107nost, i dali su nam neku vrstu vize da \u0161est meseci nakon \u0161to se vratimo na Kosovu, da imamo mogu\u0107nost da zatra\u017eimo ako se ne prilagodimo zbog bilo kakvog razloga, imali smo pravo da se ponovo vratimo i da nastavimo sa postupcima dobijanja dr\u017eavljanstva, \u0161ta ja znam. Moja porodica u nijednom trenutku nije zapo\u010dela te procese jer smo bili tamo i uvek su imali to kao privremeno re\u0161enje dok se ne stabilizuje situacija. U tom slu\u010daju, moj brat se rodio u \u0160vedskoj dok ne poraste malo kako ne bi putovali sa malom bebom. Znate, u nijednom trenutku nisu \u017eeleli da \u017eive tamo.<br \/>\nIntervjuerka: Da li se se\u0107a\u0161 diskrepancije infrastrukture \u0161kole, okoline, puteva?<br \/>\nAnonimna: 3: ne da smo mi tu bili mnogo dugo, me\u0111utim bilo je dovoljno mesec dana da primeti\u0161 razliku. Sad zamisli, taj period odmah nakon rata kada je imalo mnogo restrikcija struje, i znam kada smo do\u0161li, kada smo sleteli na aerodrom Skoplja i kada smo stigli kod Veternika, celi grad je bio u mraku, mo\u017eda je bilo 4-5 svetla. Cela Pri\u0161tina je bila bez struje, a kada nije imalo struje za mene je bilo mnogo&#8230; nisam mogla da shvatim za\u0161to se gasi struja, i zna\u010di za mene je to bila veoma \u010dudna situacija. Onda kada smo se vratili u \u0161kolu, ja sam i\u0161la u javnu \u0161kolu \u0161to su manje vi\u0161e sve javne \u0161kole bile sli\u010dne \u0161to se ti\u010de infrastrukture. Na primer, toaleti su bili veoma ne\u010disti. Sprat na kome sam bila, tu vrata od toaleta nisu se zatvarala, dakle imalo je tri vrata i nisu se zatvarala kako treba. I ta razlika, da do\u0111e razredna drugarica da ti dr\u017ei vrata dok ti ide\u0161 u toalet, za razliku gde si imala \u0161kolu sa unutra\u0161njim bazenom, sa svim sportskim salama i sa svim mogu\u0107im aktivnostima koje mo\u017ee\u0161 da realizuje\u0161, sve ono \u0161to \u017eeli\u0161 da realizuje\u0161, i do\u0161la si u \u0161kolu koja ni elementarne stvari nije pru\u017eala, bilo je malo razo\u010daravaju\u0107e. I se\u0107am se da smo na po\u010detku imali mnogo, jel mo\u017eemo da do\u0111emo kod te \u0161kole daleko. Ajmo u \u0160vedsku jer nam se ne svi\u0111a ova \u0161kola i ho\u0107emo da idemo u drugu \u0161kolu jer je bilo veoma problemati\u010dno da se vrati\u0161 u to&#8230; mo\u017eda smo i tu realnost imali kada smo krenuli u prvi razred. Ali jednostavno, privremeno si mo\u017eda zaboravio na realnost jer ti je servirano kao ne\u0161to dobro, i normalno da smo imali i ose\u0107ali smo mogu\u0107nost \u010dlanova porodice i to. Ali kada stanem i razmislim samo ovaj deo \u0161kola, prise\u0107am se svega toga, bila je i neka ljutnja za\u0161to smo se vratili i za\u0161to da ja idem u tu lo\u0161u \u0161kolu kada sam imala najbolju \u0161kolu.<br \/>\nIntervjuerka: Da li se se\u0107a\u0161 razgovora sa porodicom tokom vremena kad ste bili u \u0160vedskoj?<br \/>\nAnonimna: 3: Na Kosovu?<br \/>\nIntervjuerka: Da.<br \/>\nAnonimna: 3: Ne razumem za\u0161to nismo imali telefon ku\u0107i. Verovatno postoji razlog. Ili su mo\u017eda imali ali se to smatralo me\u0111unarodnim pozivom i sigurno nije&#8230; ne znam. Se\u0107am se da smo \u010desto i\u0161li da razgovaramo preko telefona u kabinama, onim karticama sa dopunama, tako smo pri\u010dali sa na\u0161im \u010dlanovima porodice ovde. To je bio jedini na\u010din komuniciranja, dakle ne se\u0107am se da&#8230; normalno, nije tada postojao internet kao sada. Me\u0111utim, ne se\u0107am se ni sa mobilnim telefonima, jer znam da su imali telefone, ili kakvi god da su bili telefoni. Imali smo telefone, se\u0107am se da smo razgovarali sa ljudima unutar \u0160vedske ili ovako, ali van sa Kosovom, se\u0107am se jedino te vrste komuniciranja.<br \/>\nIntervjuerka: Hvala puno![\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text] [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav jo\u0161 jednom. Po\u010dnimo od kad se pogor\u0161ala situacija. Kako ste odlu\u010dili svi da napustite mesto? Sve ono \u0161to pamtite. Anonimna: 3: U stvari, ne se\u0107am se mnogo dobro tog dela. Ja sam \u017eivela u Pri\u0161tini i Pri\u0161tina je bila malo bezbednija zona u smislu ostalih delova gde su nas proterali jo\u0161 ranije. [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1004,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2169"}],"collection":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2169"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2169\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2386,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2169\/revisions\/2386"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1004"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2169"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2169"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2169"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}