{"id":2120,"date":"2023-01-30T22:11:40","date_gmt":"2023-01-30T22:11:40","guid":{"rendered":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/?p=2120"},"modified":"2023-01-30T22:11:40","modified_gmt":"2023-01-30T22:11:40","slug":"jehona-hasani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/jehona-hasani\/?lang=sr","title":{"rendered":"Jehona Hasani"},"content":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav! Po\u010dnimo da govorimo od trenutka kada ste odlu\u010dili kao porodica da napustite i pobegnete. Kako je bio taj period? Sa kim ste bili? Koliko godina ste imali? Sve \u010dega se se\u0107ate.
\nJehona Hasani: Re\u0107i \u0107u vam ono \u0161to pamtim jer je dosta vremena pro\u0161lo. Imala sam negde oko 16, 17 godina. Bili smo sedmoro dece, dva roditelja i baba i deda. Celo nasilje je iza\u0161lo tu u Pri\u0161tini kod Labske d\u017eamije. Iza\u0161lo je celo naselje i ka\u017eu ajde da iza\u0111emo, da pobegnemo, 31. marta. I iza\u0111emo mi iz ku\u0107e. Kada smo iza\u0161li, celo naselje je i\u0161lo na dole, mi smo bili mnogo osoba \u2013 baba i deda nisu do\u0161li, deda je ostao kod ku\u0107e. Mi sa roditeljima i sedmoro dece. Ja sam stajala mnogo pored oca.
\nIntervjuerka: A za\u0161to si bila pored oca?
\nJehona Hasani: Jer on je hteo da pobegne. Govorio je, idem kod oca\u2026
\nIntervjuerka: Aha, on je hteo da ostane ovde\u2026
\nJehona Hasani: Pa hteo je i on. Govorio je, idem da uzmem oca, a ja mu nisam verovala i dr\u017eala sam ga uvek za ruku, nisam htela da ga ostavim samog. I mama mi je govorila, budi sa tatom a ja \u0107u da uzmem drugu decu. I tako smo hodali od Labske d\u017eamije do \u017eelezni\u010dke stanice.
\nIntervjuerka: Da li je imalo vojnika na putu?
\nJehona Hasani: Imalo je ali nas niko nije dirao na putu od\u2026 do \u017eelezni\u010dke stanice, niko nas nije dirao. I tu je do\u0161ao voz iz Pe\u0107i, u pravcu Beograda. Mi smo rekli, ne smemo da se popnemo jer gde da nas odvedu u Beograd. Imaju da nas tuku, da nas ubiju\u2026 \u0161ta ja znam. I popeli smo se, na kraju smo se popeli i voz je krenuo prema Makedoniji. U Lipljanu je stao voz i tu je ostao do ve\u010deri, do 11. uve\u010de. Pet sati smo tu stajali. Zapalili su jednu d\u017eamiju.
\nIntervjuerka: Kod Lipljana\u2026
\nJehona Hasani: Kod Lipljana. Kada su zapalili d\u017eamiju govorili su da \u0107e srpska vojska da odvoji \u017eene zasebno i mu\u0161karce zajedno i da \u0107e da nas stave tu da nas spale, i tako. Onda smo tu ostali nekoliko sati, i onda smo ponovo nastavili\u2026
\nIntervjuerka: Da li se se\u0107ate, jel bilo usko u vozu tu gde ste sedeli? Jesi li sedela ili si stajala?
\nJehona Hasani: Ma prepuno. U hodniku voza, jer su tamo bila ostala deca. Voz je bio prepun, pun, pun, pun\u2026 Mi smo samo u hodniku stajali.
\nIntervjuerka: A jeli ulazila policija tokom vremena kad ste stali u Lipljanu?
\nJehona Hasani: Da, kako da ne. Ulazili su, drali su se, govorili su odvoji\u0107emo \u017eene i mu\u0161karce i zapali\u0107emo vas. Mi smo se pla\u0161ili. Oni su nas tako pla\u0161ili jer su samo govorili.
\nIntervjuerka: Onda je krenuo iz Lipljana\u2026
\nJehona Hasani: Krenuo je iz lipljana za Makedoniju. U Blace smo stali ali ne znam sigurno koliko smo bili tu, ali nismo prespavali.
\nIntervjuerka: Niste tu proveli no\u0107\u2026
\nJehona Hasani: Ne, nismo. Nismo proveli no\u0107 tu. Mo\u017eda smo do\u0161li ujutro. Ne znam koje je vreme bilo, samo nismo prespavali, nismo se tu mnogo zadr\u017eali.
\nIntervjuerka: Jeli bilo blatnjavo u Blacu?
\nJehona Hasani: Malo. Ne, nije bilo onako mnogo blatnjavo, ne.
\nIntervjuerka: Pre\u0161li ste granicu i?
\nJehona Hasani: I pre\u0161li smo granicu i oti\u0161li smo u \u010cegran. Tu u \u010cegranu su nas ubacili u jednu \u0161kolu. Tu smo se javili. Kada smo se javili, dolazili su me\u0161tani \u010cegrana i uzimali su porodice. \u201eJa \u0107u da uzmem ovu porodicu, jer imam vi\u0161e mesta\u201c. Mi gde smo oti\u0161li, bio je tu brat od strica vlasnika. Brat od strica mu je \u017eiveo u \u0160vajcarskoj i on mu je rekao uzmi neke izbeglice i daj im kompletno moju ku\u0107u, jer on tu nije \u017eiveo. I oni su nas uzeli. Ve\u0107a porodica, bila je baka, roditelji, mi deca i neke kom\u0161ije smo imali za sobom i u\u0161li smo u tu ku\u0107u. Ku\u0107a je bila dvospratna i tu smo boravili tri meseca u tu ku\u0107u.
\nIntervjuerka: Tokom tih 3 meseca, ti si radila. Kako se poklopilo da ti radi\u0161?
\nJehona Hasani: Pa ne znam kako se desilo. Delili su pomo\u0107 za svakog\u2026 jednom nedeljno smo trebali da uzmemo pomo\u0107. Drugi dan smo trebali da uzmemo ode\u0107u i obu\u0107u. Tako. Cele nedelje smo pone\u0161to uzimali i imalo je odre\u0111enih mesta gde smo se snabdevali pomo\u0107ima. Ja sam oti\u0161la tu gde ima ode\u0107e i obu\u0107e. Ne znam kako sa onima iz Makedonije, sa onim devojkama i de\u010dacima, i\u2026
\nIntervjuerka: \u0160ta ste radili?
\nJehona Hasani: Delili smo pomo\u0107, ode\u0107u i obu\u0107u vi\u0161e, ulo\u0161ke. Kada smo se vratili na Kosovo, 4 d\u017eaka ulo\u0161ka smo imali, jer mi tada nismo imali ciklus jer smo bile male. Ali, mama nam je govorila, uzmite jer \u0107e vam trebati. \u010cetiri d\u017eaka ulo\u0161ka smo poneli kad smo se vratili na Kosovu.
\nIntervjuerka: A kako se prise\u0107a\u0161 povratka na Kosovu? Kako ste se vratili? Put?
\nJehona Hasani: Puta se se\u0107am malo. Pla\u0161ili smo se da se vratimo. Da, jer je imalo onih koji su govorili da se vra\u0107aju, i ajde sad i mi. U junu be\u0161e, jel da? Bilo je to u junu kada smo se vratili. Napunili smo kamion, ne znam \u0161ta nismo tu ubacili. Sve stvari smo uzeli, jer pomo\u0107 koju smo dobijali, i to smo uzeli. Tim kamionom smo do\u0161li. Ne znam kako smo se popeli, ka\u017eem vam, to je bio kao kamionet. I do\u0111emo mi. Pusto, pusto, ne znam za\u0161to smo se vratili, govorili smo, jer je sve izgledalo pusto. Kada smo se vratili bio je deda tu kod ku\u0107e. \u010cekao nas je ku\u0107i. On je mislio da smo\u2026 da su nas sve ubili.
\nIntervjuerka: A kako je on pomislio na to?
\nJehona Hasani: Pa kao, slu\u0161ao je televizor deda i kao ubili su mi sve. Bio je jedan kom\u0161ija sa dedom i tu su bili zajedno. On mu je rekao, taj \u010dika D\u017eemajl mu je rekao: \u201eNisu tvoje ubili, ne\u201c. A on mu je govorio: \u201eDa, da, ubili su sve moje\u201c. Neke izbeglice su u\u0161le kod nas ku\u0107i i boravili su tu. Kad smo do\u0161li, ko da je bomba pala. Deda je bio u godinama, ne znam koliko. I sve su pokvarili, i fri\u017eider i \u0161poret, ti Albanci koji su u\u0161li kao izbeglice u na\u0161u ku\u0107u. Tu su pretra\u017eivali ku\u0107u i uzimali stvari, sve su pokrali.
\nIntervjuerka: Pokvarili su ku\u0107u, a?
\nJehona Hasani: Pokvarili, da\u2026
\nIntervjuerka: A sestre ili ti, tokom rata, dok ste bili u \u010cegranu, jeste li i\u0161li u \u0161kolu, ili si ti ve\u0107 radila.
\nJehona Hasani: Ja ne. Starija sestra je i\u0161la i ostali\u2026 ali ja sam i u osnovnu \u0161kolu bila. Ve\u0107ina nisu i\u0161la jer su bili mali, 4 godina, 2. Ne, samo je starija sestra i\u0161la u Gostivar u srednju \u0161kolu. Do\u0111e mu srednja, da.
\nIntervjuerka: A ti nisi i\u0161la u \u0161kolu, ti si ve\u0107 radila?
\nJehona Hasani: Ne.
\nIntervjuerka: U redu. Hvala mnogo.[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]<\/p>\nhttps:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Jehona-Hasani-pjesa-2.mp3<\/a><\/audio>\n

[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Samo malo, kako be\u0161e. U \u010cegran je do\u0161ao ujak. A gde je ujak \u017eiveo?
\nJehona Hasani: U Austriji.
\nIntervjuerka: Aha. I on je do\u0161ao u \u010cegran iz Austrije, jel da?
\nJehona Hasani: Da. Ujak je iz Austrije do\u0161ao da nas uzme i da nas odvede vani sve. Jer njegova sestra, moja majka, imala je mnogo dece, pa ajde barem da je izvu\u010demo napolje. Zna\u0161, do\u0107i \u0107e ona. Mi smo gledali, jer nakon \u0161to smo se smestili u toj privatnoj ku\u0107i formiran je kamp u \u010cegranu i onda smo mi napravili neke veze, da kao mi smo tu. Jer ako si u kampu, mo\u017ee neko ko je vani da do\u0111e i da te uzme, i mi smo se prijavili da kao boravimo u kampu. Kada je do\u0161ao ujak, mi smo sredili sve papire. Dokumente i stvari, samo da nas uzme. Ali moj otac nije hteo. Ne ka\u017ee, imamo i baku, normalno njegovu majku. Ujak normalno nije mogao za baku jer smo mi bili dosta, devetoro smo bili. 7, 8, 9 osoba smo bili. I mi nismo\u2026
\nIntervjuerka: I trebali ste da ostavite baku\u2026
\nJehona Hasani: Da, trebali smo baku da ostavimo i onda nismo uop\u0161te oti\u0161li.
\nIntervjuerka: Nijedan, a?
\nJehona Hasani: Otac nije hteo, tako da niko nismo oti\u0161li. Gde da podelimo decu ili mi sa majkom da iza\u0111emo a tatu da ostavimo, tako da niko nismo oti\u0161li. A ujak je do\u0161ao za nas da nas uzme i odvede u Austriju. Moj otac nije hteo, tako da nismo iza\u0161li niko.
\nIntervjuerka: U redu.[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

[vc_row][vc_column][vc_column_text] [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav! Po\u010dnimo da govorimo od trenutka kada ste odlu\u010dili kao porodica da napustite i pobegnete. Kako je bio taj period? Sa kim ste bili? Koliko godina ste imali? Sve \u010dega se se\u0107ate. Jehona Hasani: Re\u0107i \u0107u vam ono \u0161to pamtim jer je dosta vremena pro\u0161lo. Imala sam negde oko 16, 17 godina. Bili […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1004,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2120"}],"collection":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2120"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2120\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2127,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2120\/revisions\/2127"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1004"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2120"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2120"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2120"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}