{"id":1793,"date":"2023-01-30T20:36:31","date_gmt":"2023-01-30T20:36:31","guid":{"rendered":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/?p=1793"},"modified":"2023-02-24T07:41:58","modified_gmt":"2023-02-24T07:41:58","slug":"anoniman-5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/anoniman-5\/?lang=sr","title":{"rendered":"Anoniman"},"content":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text]<!--[if lt IE 9]><script>document.createElement('audio');<\/script><![endif]-->\n<audio class=\"wp-audio-shortcode\" id=\"audio-1793-1\" preload=\"none\" style=\"width: 100%;\" controls=\"controls\"><source type=\"audio\/mpeg\" src=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-5-_2_.mp3?_=1\" \/><a href=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-5-_2_.mp3\">https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-5-_2_.mp3<\/a><\/audio>[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav. Hvala vam puno \u0161to \u0107ete nam ispri\u010dati va\u0161u ratnu pri\u010du. Da li mo\u017eemo da po\u010dnemo sa pitanjem odakle ste, s kim ste bili tokom rata, iz kog grada ste i kako se se\u0107ate po\u010detka pogor\u0161anja situacije?<br \/>\nAnoniman 5: Ja sam tokom rata na Kosovu bio u gradu Pe\u0107 zajedno sa mojom peto\u010dlanom porodicom: roditelji, dve starije sestre od mene i ja \u2013 ukupno pet \u010dlanova. I se\u0107am se doga\u0111aja u sekvencijama. Imao sam \u010detiri godina tokom perioda rata. Se\u0107am se godine, mogu re\u0107i da je bio avgust ili septembar, i se\u0107am se da smo u dvori\u0161tu imali bazen mi deca, gde smo se kupali. I kada smo se kupali, vetar je donosio gar zapaljenih stvari u na\u0161e dvori\u0161te i kada smo ustajali ujutro, uvek je bio sloj pepela. I se\u0107am se kad su moji roditelji govorili, ali i drugi odrasli, da Lod\u017ea gori. Dakle, Lod\u017ea je selo blizu Pe\u0107i, i oni su ve\u0107 po\u010deli da sela pored Pe\u0107i spaljuju. Ali uvek smo bili sa mi\u0161ljenjem da u gradu ne\u0107e uraditi ni\u0161ta, da ne\u0107e do\u0107i u grad i tako su doga\u0111anja po\u010dela i situacija je po\u010dela da se pogor\u0161ava. A mi, ja sa mojim roditeljima i sestrama, ostali smo u ratu. Dakle, mi smo do\u017eiveli rat ukupno 544 dana, i bili smo tu za vreme rata. Situacija je postala takva da ljudi, kom\u0161ije, su po\u010deli da be\u017ee i bili su u panici, ali sa nadom da \u0107e se smiriti. Smiri\u0107e se. I tako smo do\u0161li u situaciji da smo mi ostali u Pe\u0107i. Moji roditelji su mnogo toga videli, ali ja iz de\u010dije perspektive nisam uvek znao \u0161ta se doga\u0111a. Na prime, za\u0161to kom\u0161ijina ku\u0107a blizu na\u0161e gori. Zna\u0161, bile su neke stvari da sada kada se prisetim, ka\u017eem u kakvoj su situaciji pro\u0161li moji roditelji. U kakvom emotivnom stanju su pri\u0161li, da uvek \u017eivi\u0161 sa tim rizikom da u svakom trenutku mo\u017ee neki srpski militant vojske da do\u0111e i da nam u\u010dini ono najgore.<br \/>\nIntervjuerka: Pomenuo si malo i nesigurnost sa hranom, pre nego \u0161to ste odlu\u010dili da pobegnete. Da li mo\u017eete da se prisetite tog dela kod hrane, i koliko ste imali mogu\u0107nosti tokom vremena NATO bombardovanja.<br \/>\nAnoniman 5: Na sre\u0107u, moj otac je imao prodavnicu u dvori\u0161tu ku\u0107e \u2013 to je bila prodavnica naselja. Dakle, hrana nam nije bila problem u to vreme, do perioda pri kraju kada su po\u010deli srpski militanti da ulaze po ku\u0107ama i da uzimaju stvari. I se\u0107am se da su do\u0161li velikim d\u017eipom i uzeli ve\u0107inu prehrambenih proizvoda i nama su ostavili veoma malo. Tada je bilo te\u017ee. Ali tokom tog perioda mi smo bili jedini u naselju koji smo ostali sami, i sad zna\u0161, nesigurnost je bila da se iza\u0111e. Dakle samo su ujutro roditelji mogli da izlaze da uzmu elementarne stvari i da se vrate jer je i deo reke, tamo gde je korzo kod Pe\u0107i, dakle to je bilo nastanjeno od Srba. Dakle, tu je imalo Srba koji su bili tu tokom rata i koje nisu dirali, ali samo su Albanci bili ti koji su se pla\u0161ili za svoj \u017eivot. Toga se se\u0107am. I po\u010deli smo da \u010dujemo koje porodice su ostale u naselju Kape\u0161nice u Pe\u0107i, tu gde mi je ku\u0107a. Tu je posle moj otac sreo dva njegova druga koji su kao mi ostali, i onda smo mi te ljude primili kod ku\u0107e. Ali to su bili ljudi koji su imali kontakte i bili su poznati u Pe\u0107i; dakle posao koji su radili, imali su visoke funkcije, da ka\u017eem tako. I onda kada su oni mnogo puta sreli ljude po gradu sa kojima su mo\u017eda radili zajedno, kolege njihove, ali koji su bili srpske nacionalnosti, oni su im tada davali dodatne informacije o na\u0161oj sigurnosti. I kada smo na kraju uspeli da napustimo Pe\u0107, 24. sata ranije su se oni sreli sa svojim biv\u0161im kolegama i rekli su im da trebate da napustite mesto jer dolaze, \u0161to je podrazumevalo da ako se ne sklonite mo\u017ee se desiti ono najgore. I tako, na sre\u0107u, dakle 24. \u010dasa ranije mi smo se sklonili i kada smo se vratili iz Ulcinja, iz Crne Gore, ku\u0107a je bila spaljena. Na\u0161li smo metke u dvori\u0161tu koji su bili svugde, u jednom tako&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Pre nego \u0161to ste napustili Kosovo, pomenuo si sekvencu kada je jedan paramilitarac u\u0161ao u va\u0161e dvori\u0161te. Jel mo\u017ee\u0161 da nam ispri\u010da\u0161 jo\u0161 jednom to?<br \/>\nAnoniman 5: Ja kao dete, ali i dalje sam&#8230; ja sam ljubitelj \u017eivotinja. I za vreme rata, nedostatak hrane i to, i tako su uli\u010dne ma\u010dke po\u010dele da dolaze kod na\u0161e ku\u0107e jer smo mi imali hranu, davali smo im, i bio je veliki broj ma\u010daka i ja sam se igrao sa njima. Ja \u010dega se se\u0107am u ratu, se\u0107am se samo kako sam se igrao sa ma\u010dkama. I se\u0107am se jednom dok smo ru\u010dali i bili smo u trpezariji kada smo \u010duli zvuk neki, kao kad ne\u0161to padne sa zida. I ja se mislim da je neka ma\u0161ka do\u0161la i idem da se igram. I ja tako iza\u0111em, ali uvek \u010dujem glas moje majke: \u201evrati se, vrati se, vrati se\u201c. Govorila mi je tako ali \u0161apatom. Sa pani\u010dnim glasom tako, a ja sam potr\u010dao i oti\u0161ao sam iza ku\u0107e i nisam video ma\u010dku ve\u0107 sam video jednog \u010doveka, vojnika, srpskog militanta koji&#8230; ja sam se u tim trenucima zapanjio, i on me je uhvatio rukama i okrenuo me je. Dakle, moja le\u0111a su bila okrenuta prema njegovom stomaku i ja nisam mogao da vidim \u0161ta je uradio iza mene. Ali, kako su mi objasnili roditelji, on mi je uperio pi\u0161tolj u glavu. I kada su moji roditelji do\u0161li, dakle mama i tata su odmah do\u0161li za mnom i videli su tu situaciju i po\u010deli su da govore na srpskom, da objasne vojniku da sa smo tu samo na\u0161a porodica, da ne predstavljamo opasnost i on me je tokom celog vremena dr\u017eao dok nismo iza\u0161li kod kapije, u grad kada je video da&#8230; otvorio je kapiju i iza\u0161ao je napolje i onda me je oslobodio. I ja se se\u0107am tada je moja majka pala na kolena i jecaju\u0107i je po\u010dela da pla\u010de, a ja sam potr\u010dao i oti\u0161ao sam kod tate. Moj otac me je uhvatio i tu sam video da oni nisu bili sami, ve\u0107 je tu bio kombi sa velikim brojem vojnika koji su ulazili po ku\u0107ama. Ne znam za\u0161to su ulazili, izgleda da bi uzimali stvari i municiju, hranu za sebe i tako. Toga se mnogo se\u0107am i to moji roditelji pominju mnogo. Imalo je mnogo slu\u010dajeva kada su nam dolazili komandanti srpske vojske kod ku\u0107e i gde su pitali mog oca za\u0161to ste ovde, za\u0161to ne idete. Dakle, to su bile stvari koje, na primer, moji roditelji kada su i\u0161li da kupe ne\u0161to u grad po\u0161to smo trebali da napustimo naselje, dakle tokom tih putovanja vi\u0111ali su mnogo krvnih mrlja. Dakle, bilo je to&#8230; ose\u0107ala se ta situacija da Srbi ljude ubijaju, srpska vojska i tako.<br \/>\nIntervjuerka: Da li mo\u017ee\u0161 da mi ka\u017ee\u0161 kako je bio put za Crnu Goru i Ulcinj, gde ste zavr\u0161ili kao izbeglice nakon \u0161to ste dobili informaciju da trebate da se sklonite za 24. \u010dasa?<br \/>\nAnoniman 5: Dakle, samo dakle mi&#8230; mogu re\u0107i jedno pet ku\u0107a dalje od na\u0161e ku\u0107e, bila je jo\u0161 jedna porodica koji su ostali kao mi. I sa njima smo tokom celog vremena imali kontakta sa tom porodicom, dakle hranu smo delili sa njima \u0161ta smo imali. Oni su imali mini farmu sa koko\u0161kama i osigurali su nam pile\u0107e meso i jaja. I uvek smo imali sa njima kontakta gde smo preskakali kom\u0161ijska dvori\u0161ta. I oni su imali&#8230; njihove \u0107erke su bile starije od 18. godina i te devoj\u010dice su samo no\u0107u smele da izlaze po dvori\u0161tu. Dakle, one su tokom dana uvek bile izolovane u podrum, bile su sakrivene po ormanima jer su se uvek pla\u0161ili da ne do\u0111u srpski militanti i da ih uzmu ili da ih siluju. I mi smo zajedno sa njima izvadili karte jer smo dobili vest da trebamo da napustimo mesto jer \u0107e do\u0107i. I kada smo krenuli, se\u0107am se da su kod granice u\u0161li srpska vojska i izvadili su sve mu\u0161karce iz autobusa i sakrili su ih i pore\u0111ali su ih uz autobus. Ra\u0161irili su im noge i bili su naoru\u017eani i znam da su dugo vreme bili tu, i bili smo u neizvesnosti da li \u0107e da ih puste ili ne. Ali su ih na kraju pustili. Ja sam bio u naru\u010dju moje majke i mama je po\u010dela da pla\u010de. I samo se okrenula prema meni i rekla mi je mahni vojniku napolju. Sad kada to analiziram, razumem da je to moje mahanje smirilo situaciju mnogo jer je taj vojnik po\u010deo da se smeje i mi smo autobusom krenuli i nastavili za Crnu Goru gde smo oti\u0161li u Ulcinj.<br \/>\nIntervjuerka: Gde ste po\u010detno boravili?<br \/>\nAnoniman 5: Po\u010detno smo se smestili po \u0161atorima, dakle po kampovima koji su bili pozicionirani kod velike pla\u017ee Ulcinja, i tu smo boravili. Se\u0107am se da su do\u0161le neke pomo\u0107i gde su nam doneli igra\u010dke za decu. Se\u0107am se da sam dobio igra\u010dku i bio sam veoma sre\u0107an. Po\u010deo sam da idem u vrti\u0107. To je bio kao veliki \u0161ator, kao u\u010dionica i tu smo u\u010dili pesmice i tako to. Onda kada smo napustili te \u0161atore, oti\u0161li smo kod jednog prijatelja mog tate koji je imao ku\u0107u u Ulcinju i kod njega smo se smestili dok moj otac nije \u010duo da se rat zavr\u0161io. Tata je prvo odlu\u010dio da se sam vrati u Pe\u0107 a onda je do\u0161ao i uzeo je i nas&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: U redu. I ku\u0107a je bila kompletno spaljena, jel da?<br \/>\nAnoniman 5: Da. Ku\u0107a je bila spaljena. Dozvoli mi da ka\u017eem jo\u0161 ovo. Imali smo jednog kom\u0161iju blizu koji je bio mentalno bolestan i mi smo insistirali tokom celog vremena, tata je insistirao da ga povede, ali je on kategori\u010dno bio protiv da do\u0111e sa nama i odlu\u010dio je da ostane tu. A mama, kako bi se osigurali, rekla je u redu onda do\u0111i kod na\u0161e ku\u0107e. Ima\u0161 hranu, nema\u0161 potrebe da izlazi\u0161 iz ku\u0107e, dakle nema potrebe da izlazi iz svoje ku\u0107e kako bi do\u0161ao kod na\u0161e da uzme hranu i da se vrati; kako ga ne bi videli da je tu, zbog njegove bezbednosti. I on je odlu\u010dio da ostane tu. Kada smo se vratili, vrata su bila zatvorena zasunom, gvozdena vrata. I kada smo se vratili, vrata su bila otvorena, zasun je bio otka\u010den \u0161to zna\u010di da su vrata na silu otvorena. Na\u0161li smo municiju po zemlji a ta osoba je i dan danas nestalo lice. Do danas ga nisu na\u0161li.<br \/>\nIntervjuerka: Jel se se\u0107a\u0161 drugog dela naselja? Da li su druge ku\u0107e bile spaljene ili koji su imali sli\u010dna iskustva kao vi?<br \/>\nAnoniman 5: Da. Se\u0107am se tada kada se pogor\u0161ala situacija i dok smo \u010dekali da krenemo za Crnu Goru. Se\u0107am se kom\u0161ije preko puta, dakle ku\u0107a je spaljena, spalili su je srpski vojnici. I se\u0107am se da sam sa prozora, kako sam sedeo, po\u010delo je staklo da se greje jer je mnogo blizu na\u0161e ku\u0107e bilo. I po\u010delo je staklo da se greje i majka nam je uvek pravila neke aktivnosti kako bi mi zaboravili na to \u0161ta se de\u0161ava, ili da se na neki na\u010din igra sa nama kako se mi ne bi traumatizovali sa time \u0161ta se de\u0161ava. I se\u0107am se tada da nismo imali struju, dakle nismo imali elektri\u010dnu energiju i cela ku\u0107a se osvetlila od crvene svetlosti vatre. Toga se se\u0107am, jer se se\u0107am da je soba kod trpezarije postala crvena od vatre i roditelji nas nisu pu\u0161tali da se pribli\u017eimo prozorima jer su se zagrejali mnogo.<br \/>\nIntervjuerka: Hvala puno.[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text][\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Intervjuerka: Pozdrav. Hvala vam puno \u0161to \u0107ete nam ispri\u010dati va\u0161u ratnu pri\u010du. Da li mo\u017eemo da po\u010dnemo sa pitanjem odakle ste, s kim ste bili tokom rata, iz kog grada ste i kako se se\u0107ate po\u010detka pogor\u0161anja situacije? Anoniman 5: Ja sam tokom rata na Kosovu bio u gradu Pe\u0107 zajedno sa mojom peto\u010dlanom porodicom: [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1002,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1793"}],"collection":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1793"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1793\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2388,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1793\/revisions\/2388"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}