{"id":1786,"date":"2023-01-30T20:34:36","date_gmt":"2023-01-30T20:34:36","guid":{"rendered":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/?p=1786"},"modified":"2023-02-24T07:42:04","modified_gmt":"2023-02-24T07:42:04","slug":"anonimna-4","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/anonimna-4\/?lang=sr","title":{"rendered":"Anonimna"},"content":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text]<\/p>\n<!--[if lt IE 9]><script>document.createElement('audio');<\/script><![endif]-->\n<audio class=\"wp-audio-shortcode\" id=\"audio-1786-1\" preload=\"none\" style=\"width: 100%;\" controls=\"controls\"><source type=\"audio\/mpeg\" src=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-4-_2_.mp3?_=1\" \/><a href=\"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-4-_2_.mp3\">https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/Anonim-4-_2_.mp3<\/a><\/audio>\n<p>[\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Anonimna 4: Da, bila sam kod majke u Podujevu. Nakon dva dana, 29-og su ih ubili, a 30-tog su ubili Ja\u0161arijeve, ne znam&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Da, u martu.<br \/>\nAnonimna 4: Na kraju, ne da li be\u0161e na kraju marta&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Do 5. marta je Epopeja&#8230;<br \/>\nAnonimna 4: U februaru, na kraju februara mo\u017eda&#8230; jer mi je majka umrla 2. marta.<br \/>\nIntervjuerka: Da.<br \/>\nAnonimna 4: Dana 2. marta, ili mo\u017eda na kraju februara&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Od 2. do 5. marta je Epopeja OVK-a.<br \/>\nAnonimna 4: Jel da?<br \/>\nIntervjuerka: Da.<br \/>\nAnonimna 4: Samo znam da je bilo u\u017easno. U Pri\u0161tini, u ulazu u Pri\u0161tini nisu pu\u0161tali da se u\u0111e. Te no\u0107i sam trebala da prespavam u Podujevu. A majka od straha, njoj je to bio razlog i dobila je sr\u010dani udar. Ustala je ujutro i pustila je vesti i videla je da su ih ubili, zna\u0161, u\u0161la je vojska i tako u\u017easno, ne pu\u0161taju ih da pro\u0111u. Bra\u0107a su mi radili u Pri\u0161tini, od straha, zna\u0161&#8230; ali ujutro je dobila sr\u010dani udar i tu ju je ubilo.<br \/>\nIntervjuerka: A nakon \u0161to je majka umrla, kada si se vra\u0107ala za Pri\u0161tinu, da li je imalo policije i vojske? Da li su se kretali?<br \/>\nAnonimna 4: Da, da. Imalo je vojske tu i tamo. Da, tu i tamo su stajali. Bili su kod semafora kod pijace kad smo stigli tu, i ovde kod Slovenije Sport, tu gde je prekretnica.<br \/>\nIntervjuerka: Da li su vas pitali ili su vam branili da se kre\u0107ete?<br \/>\nAnonimna 4: Ne, nisu nas zaustavili uop\u0161te. Bili smo kolima sa bratom, on me je dovezao i nisu nas zaustavili. Mi smo krenuli&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Dobro. Sada \u0107emo nastaviti od trenutka kada ste doneli odluku da napustite. \u0160ta se zbivalo tada kada ste rekli \u2019ajmo da napustimo ku\u0107u?<br \/>\nAnonimna 4: Da. Odluku smo doneli jer je \u017eivot postao mnogo monoton. Deca su se pla\u0161ila zbog bombardovanja, zbog&#8230; dolazile su nam raznorazne vesti. Onda uve\u010de nismo imali struju. Gasili su struju pa smo palili sve\u0107e. A hranu, bogami ni hrane nismo imali koliko su deca tra\u017eili, kako su navikli. Ho\u0107u ovo, ho\u0107u ono. Na po\u010detku sam imala neke izbeglice ovde. Tu mi je bila tetka sa te\u010dom i sinom. Tu su bili nedelju dana i onda je do\u0161ao brat, od kad su pobegli u \u0161umu, do\u0161ao je i tu je boravio 2-3 dana i ponovo se vratio tamo. U Dyz \u2013 \u010dula si za Dyz?!<br \/>\nIntervjuerka: I&#8230;<br \/>\nAnonimna 4: I oti\u0161li smo&#8230; ovde sam ostala samo ja, moj mu\u017e i deca. I odlu\u010dili smo&#8230; sestra mi je bila blizu, da se spojimo zajedno sa sestrom jer je bilo u\u017easno. Tu i tamo sa kom\u0161ijama smo i\u0161li jedni kod drugih i razgovarali smo \u0161ta da radimo. Da li da iza\u0111emo ili ne. Deca su plakala. Pla\u0161ili su se, \u010dak je moj mu\u017e po\u0161to smo imali ogradu sa o\u0161trim vrhovima, setio se da i ogradu ukloni jer se pla\u0161io da \u0107e Srbi do\u0107i da nam ukradu decu ili&#8230; oti\u0161li smo u kom\u0161ije tu gde mi je bila sestra. Tu smo boravili dva dana, tu je imalo i hrane jer su imali prodavnicu svoju. Veoma dobro su nas primili i deca su se dobro prilagodili sa decom moje sestre i tu su bili zajedno. Manje-vi\u0161e im se uklonio strah tako&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: Normalizovalo se&#8230;<br \/>\nAnonimna 4: Normalizovalo se. Ali tre\u0107eg dana dolazi kom\u0161ija i ka\u017ee da su ljudi po\u010deli da izlaze. Naselje dole je po\u010delo da napu\u0161ta ku\u0107e kod Muhad\u017eerove mahale \u2013 da li da iza\u0111emo ili ne \u2013 mi smo se svi slo\u017eili da iza\u0111emo. Po\u010deli smo da se spremamo, da uzimamo po malo stvari iako smo dva-tri dana ranije pekli hleb kako bi smo imali rezerve, ako slu\u010dajno iza\u0111emo; po dve tri tepsije hleba, jer pekara nismo nalazili, pekare nisu radile. I do\u0161la sam kod ku\u0107e, uzela sam neke stvari i spremili smo se. Kom\u0161ije su u grupama i\u0161li. Imali smo ovde jednog kom\u0161iju, majka mu je bila poreme\u0107ena, odnosno imala je 70 godina i bila je u kolicama. Kada smo oti\u0161li svi dole, svi smo mu pomagali da gura kolica. Neka deca su plakala, neki nisu mogli da se smire, a neki su bogami bili i bolesni. Kada smo oti\u0161li kod voza, gu\u017eva je bila nezamisliva. \u010cekali smo da do\u0111e voz, i mi i kom\u0161ije smo svi bili zajedno. Do\u0161ao je voz i po\u010deli smo polako da se ukrcavamo. Smestili smo se tako, neko sa bli\u017enjim kom\u0161ijama, kako smo mogli. Mi smo se smestili sa kom\u0161ijom tu blizu koji nam je sa gornje strane i nismo se odvajali od njega. Rekli su da nas \u0161alju direktno u Blace, u Makedoniju. Dok smo putovali, voz je stao. Kako smo se samo pla\u0161ili u tom trenutku jer su u\u0161li neki policajci koji su bili mnogo grubi, a jedan od njih, izgleda da je bio Rom, romske zajednice. On se lo\u0161e pona\u0161ao \u2013 \u201eajde otvarajte torbe da vidimo \u0161ta imate\u201c. Ja sam imala zlato sa sobom i ka\u017ee ako poku\u0161aju ne\u0161to, izvuci zlato i da\u0107emo im. Ali ni\u0161ta. Samo su nas kontrolisali i iza\u0161li su. Voz je stao, oni su si\u0161li. Onda smo skoro pro\u0161li Ka\u010danik, skoro i si\u0161li smo&#8230; si\u0161li smo iz voza. Kako je bila pruga, trebali smo da hodamo unutar \u0161ina jer su nam javili da van \u0161ina ima mina, da je celo zemlji\u0161te minirano, tako su rekli. I trebalo je da dr\u017eimo decu za ruke, a deca kako hodaju, vole da hodaju po pruzi po \u0161inama. Stariji sin se jednom okliznuo i kad vidim mina blizu sina. Bila sam prestravljena, zamalo da nije zgazio. Kada smo stigli tamo, nisi imao \u0161ta da vidi\u0161. Ljudi, samo se vrte, ne\u010disti svi, jer je imalo onih koji su nedelju dana ranije oti\u0161li. Nisu se kupali, bez&#8230; samo uz pomo\u0107 albanskog naroda u Makedoniji koji su davali vodu, donosili su ode\u0107u, pokriva\u010de, hranu. Onda je neko govorio danas \u0107emo iza\u0107i, sutra. Neko je govorio da su javili da dolaze autobusi kako bi nas odveli u Stankovac. Po\u010deo je da pada mrak. Toliko je ne\u010disto bilo i trebalo je da na\u0111emo mesto jer je to bila velika livada, nenastanjeno zemlji\u0161te. Tako ne\u010disto je bilo jer ljudi su trebali u toalet, i trebali smo da na\u0111emo mesto da podignemo \u0161ator kako bi smo smestili decu tu te no\u0107i. Mnogo je hladno bilo. Tako je hladno bilo da su deca imali zimsku ode\u0107u a ja sam cele no\u0107i trebala da ih dr\u017eim u naru\u010dje kako im ne bi bilo hladno i kako ih ne bi spustila na zemlju. I to ve\u010de smo tako pro\u0161li. Uzeli smo i kom\u0161iju, moj mu\u017e, i tu smo se smestili. Sutradan u pola devet ka\u017eu da je stigao autobus. Stigli su autobusi da vas vode. Govorili su da nas vode u Nema\u010dku. Mi nismo znali gde, nismo birali, samo da se otklonimo odatle. I uzmemo mi decu, neke stvari sam ostavila jer nismo mogli da ih ponesemo, mnogo sam ponela. I bila je \u017eurba, gu\u017eva ljudi gde su se neki delili od majki u toj gu\u017evi. Policija ih je prekidala. Imalo je dece koje je ostalo s druge strane a majka mu je oti\u0161la; imalo je majki koje su ostale sa ove strane a dete je oti\u0161lo i nije znalo gde je ostalo. Oti\u0161li smo mi, pribli\u017eili smo se tu u red, i tako su nas odveli u jedan autobus. Tu smo se popeli, ali toliko je velika gu\u017eva bila da nisi imao \u0161anse da&#8230; mene je moj mu\u017e seo jer se nisam ni dobro ose\u0107ala. Moj mu\u017e i dve starije \u0107erke nisu imali&#8230; jedna je imala 8 a druga mo\u017eda 10 godina. Oni su stajali na noge a ja sa dvoje mla\u0111e dece smo sedeli. Tako je smrdelo u autobusu jer se ljudi dugo nisu kupali, nisi mogao da sedi\u0161 u autobusu. Povra\u0107ali su hranu u autobusu. Smrdelo je na noge, ponovo su povra\u0107ali gde je \u010dak i ova mla\u0111a kom\u0161ijina izgubila svest. Pa su vikali da otvore vrata autobusa, pa su je izneli napolje jer je bila bez svesti. Osvestila se pa smo ponovo krenuli. Kada smo oti\u0161li na granici sa Albanijom, neko je govorio da nas \u0161alju u Gr\u010dku, da nastavljamo, ali ja sam vi\u0161e imala volju da odem u Albaniju. I vratili smo se za Albaniju, znali smo. Meni je prvi put bio da idem u Albaniju. Ku\u0107e su sa ciglama glinenim kako je bilo ranije i tako smo znali sigurno da je to prema Albaniji. Kada smo oti\u0161li tamo, mnogo dobro su nas do\u010dekali.<br \/>\nIntervjuerka: U kom gradu?<br \/>\nAnonimna 4: Oti\u0161li smo u Kor\u010du. Odveli su nas u fudbalski stadion. Ali mnogo dobro su nas do\u010dekali, seli smo po stolicama jer je velika gu\u017eva bila. Dali su nam hranu, doneli su nam sva\u0161ta, vodu, sokove. I tu su do\u0161le neke porodice, zaposlili su se da nam pomognu. Jednom smo se svideli, voleo je decu i ka\u017ee ajde idemo u d\u017eamiju. U d\u017eamiju u Kor\u010di. D\u017eamija u Kor\u010di je bila ba\u0161 u centru grada. Odveli su nas u d\u017eamiju. Tu smo se smestili, doneli su nam sun\u0111ere, jastuke, jorgane, \u0107ebadi, sve, hranu. \u010cak su nam dali \u010dek da odemo i uzmemo hranu u prodavnici za decu \u0161ta god \u017eeli\u0161. Dobro su nas do\u010dekali. Taj de\u010dko \u0161to nas je uzeo on je imao kola. Svaki dan je uzimao decu i \u0161etao ih je, slao ih je u prodavnicu i bio je nastavnik u Kor\u010di, u d\u017eamiji Kor\u010de. Jer ranije kod nas nije imalo \u010dasa veronauke a tamo u Albaniji su imali po dva \u010dasa nedeljno veronauku ali i normalne \u010dasove, ali imali su po dva \u010dasa nedeljno i veronauku. On ih je uzimao, profesor je bio i uzimao ih je u razred. A jednog dana je kupio sinu bombone i kada je u\u0161ao u razred, razred pun u\u010denika. On kad je otvorio kesu sa bombonama nije uzeo za sebe ve\u0107 je iza\u0161ao iz mesta i razdelio je bombone. A tom profesoru je to tako lepo izgledalo, kakvo pona\u0161anje ima dete od 4 godina. I kada je oti\u0161ao, to je u periferiji Kor\u010de, on ka\u017ee svojim uku\u0107anima, ka\u017ee roditeljima ovako jedna porodica iz Pri\u0161tine, veoma dobra porodica, imaju dobru decu i ispri\u010da im gest koji je napravio sin u razredu. I ka\u017ee mu majka nemoj da ih ostavi\u0161 u d\u017eamiju ve\u0107 ih dovedi ovde. Ovde \u0107e biti kao kod svoje ku\u0107e. Selo se zvalo Zervaska. To je od Kor\u010de jedno 40 minuta, mo\u017eda manje kolima. I odveo nas je ku\u0107i, oni su nas veoma dobro do\u010dekali i imali su kravu kod ku\u0107e. Svakog dana su mi skuvali mleko za decu. Brinuli su o nama, dali su nam posebnu sobu, tako su nas dobro dr\u017eali i tretirali, ko da smo ko zna \u0161ta. Kao da smo njihova porodica a ne kao da se nikada nismo znali.<br \/>\nIntervjuerka: A vi ste boravili u Kor\u010di tri meseca?<br \/>\nAnonimna 4: Mi smo se tu smestili, dva i po meseca smo tu boravili.<br \/>\nIntervjuerka: Nakon dva i po meseca ste odlu\u010dili da se vratite.<br \/>\nAnonimna 4: Da, nakon dva i po meseca&#8230; bogami slali su nas i u Pogradecu. Mi nismo imali porodi\u010dne veze, nismo znali ni\u0161ta. Samo znam da mi je porodica do\u0161la tu i smestili su se iz Dyza, do\u0161li su ovde kod ku\u0107e. A ovako nismo znali ko je \u017eiv a ko nije. Jedna osoba tu iz sela se vrteo mobilnim telefonom, jer tada nije imalo. Donosio je jednom nedeljno, ali na njegov broj nisu mogli da kontaktiraju. Svaki put kad je dolazio taj motor ja sam izlazila da \u010dujem mo\u017eda neku vest od porodice. Ali nismo&#8230; na kraju, nedelju dana pre nego \u0161to smo se vratili, dever nam je poslao novca iz Finske, dao nam je novca. Izlazili smo i u Pogradec kada nam se ne\u0161to prijelo. Kupovali smo neki burek ili tako ne\u0161to, kako bi smo ugasili \u010de\u017enju ku\u0107e. Izlazili smo. I vreme se popravilo pa smo i\u0161li na pla\u017eu. Po\u010delo je i sunce da izlazi i da se vreme popravlja. Izlazili smo na pla\u017ei u Pogradecu. Tako su se dobro pona\u0161ali sa nama da nas nisu ostavili&#8230;<br \/>\nIntervjuerka: ni\u0161ta vam nije falilo&#8230;<br \/>\nAnonimna 4: A bombe smo \u010duli i u Albaniji. Kada su bile eksplozije, tu u dvori\u0161tu ku\u0107e smo ih \u010duli kada su pucale.<br \/>\nIntervjuerka: A kad ste se vratili, jeste li se popeli u neki autobus, ili kako je bilo?<br \/>\nAnonimna 4: Moj mu\u017e se pridru\u017eio jednoj grupi u Pogradecu, jer su se raspodelili. Mi smo samo sa ovim kom\u0161ijom tu bili blizu. Ovaj ostade u Kor\u010di, a mi smo do\u0161li u Zervaski. I samo smo sa njima imali kontakt, i\u0161li smo kod jedni drugih. Uzimao nas je profesor i odvodio kod njih kada je i\u0161ao da predaje nastavu. I sa nekim drugim iz Pri\u0161tine i Vu\u010ditrna je moj mu\u017e kontaktirao o odlu\u010dili smo, po\u0161to je NATO u\u0161ao, da ho\u0107e da krenu jer su ljudi po\u010deli da idu za Kosovo. Platili smo jedan kombi, taj kombi, ne znam, nije skupo ko\u0161talo. Ali i para smo imali jer nam je dever poslao novca odatle i odlu\u010dili smo mi tri porodice da se popnemo u taj kombi. Do\u0161li smo ovamo prema \u0106af Morini, odnosno preko Morine. Tu usput je bila kolona i put je bio veoma uzak. Onaj stari put \u0161to je bio. Mnogo usko je bilo, \u010dak i traktor dok je dolazio, udario je u kombi jedan traktor tamo.<br \/>\nIntervjuerka: Taj koji ste vi uzeli&#8230;<br \/>\nAnonimna 4: &#8230; kombija, \u0161ofer&#8230; a mom mu\u017eu je bilo \u017eao \u0161to mu se pokvario jer je on sa tim kombijem ostao \u017eiv. On mu je tada dao 50 maraka. Izvadio je 50. maraka i rekao mu je evo \u0161to ti se pokvario. Tog dana smo stigli u 4 ujutru na Kosovu. Kada smo u\u0161li, sve je izgledalo pusto. Ku\u0107e usput su bile o\u0161te\u0107ene. Kada smo stigli u Pri\u0161tinu, u\u0161li smo u Pri\u0161tini, jo\u0161 je bio mrak. Zaustavio nas je kod Vrata. Svaki put kad do\u0111em tu setim se tog mesta gde smo stali sa kombijem. Tu je si\u0161la ta porodica, neki su tu bili blizu, neki po stanovima, mi smo mu rekli idemo u Sun\u010dani Breg. Ali moj mu\u017e mu je rekao ti se ne\u0107e\u0161 vratiti odmah za Albaniju jer nisi spavao. Do\u0161li smo u na\u0161u ku\u0107u. Kada smo do\u0161li ku\u0107i, bilo je napu\u0161teno. Bra\u0107a su oti\u0161li u svojim ku\u0107ama. Mi smo u\u0161li tu, njemu smo obezbedili mesto da prespava i tako smo sutradan ustali sretnim \u0161to smo se oslobodili.<br \/>\nIntervjuerka: Hvala vam puno![\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>[vc_row][vc_column][vc_column_text] [\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Anonimna 4: Da, bila sam kod majke u Podujevu. Nakon dva dana, 29-og su ih ubili, a 30-tog su ubili Ja\u0161arijeve, ne znam&#8230; Intervjuerka: Da, u martu. Anonimna 4: Na kraju, ne da li be\u0161e na kraju marta&#8230; Intervjuerka: Do 5. marta je Epopeja&#8230; Anonimna 4: U februaru, na kraju februara mo\u017eda&#8230; jer mi [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":1002,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1786"}],"collection":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1786"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1786\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2389,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1786\/revisions\/2389"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1786"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1786"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/museumofrefugees-ks.org\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1786"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}